Ekatarina Velika predstavlja skup intelektualaca koji medjusobno grade dobru hemiju. Rade nekako po strani, okrenuti vise jedni drugima no napolje. Iz pesama sa novg albuma "S' vetrom u lice", to je vise nego jasno. Ovaj intervju je vodjen sa Milanom Mladenovicem i Bojanom Pecarom. Naravno, odvojeno, jer - ne zaboravite da se radi o individualcima...
| Od vremena prosle ploce, u Milanu i Bojanu iskristalisala se neka nova
sigurnost koju ranije nisu forsirali. Za to je odgovoran novi album koji je za vecinu
grupa, ako uspeju da dodju do njega, sudbinski. Jer, u slucaju jako popularnih grupa treca
ploca obicno oznacava prekretnicu u njihovom radu, to je nova, mozda ne tako tipicna,
karika u lancu. Album "S' vetrom u lice" ne uzima odmah pod svoje kao prethodna dva, mada je ocigledno napravljen da bude najkomunikativniji do sada. Jednostavno, nema nijednu izrazito jaku pesmu koja bi ga obelezila. Ali, nagovestava promene. |
|
|
Prva ploca je bila skupljana vise od dve godine. ...Mi smo se zapanjili jer nas ljudi primaju u nekim gradovima gde uopste nismo ocekivali da ce nas neko docekati. Narucito ovde po Srbiji. Mislili smo da je vecina ljudi samo cula za nas, eventualno videla na televiziji, ali ne zna nista vise od toga. Medjutim, publika obicno zna sve nase pesme napamet... ...dodjemo u Skoplje, u kome nikada nije bila u prodaji ni jedna nasa ploca, i bude hiljadu ljudi na koncertu...
...svi nasi tekstovi su zamisljene situacije, ili cak prave situacije koje su putem asocijacija prebacene u nove slike... ...Ja ne volim kada je nesto banalno receno; to je nemogucnost, nemoc...
...pesme nisu zavrsene. To je samo jedan vid kako one mogu da izgledaju. Kroz izvesno vreme, na koncertima, one ce biti sasvim drugacije. One jos imaju svoj zivot i zivece dok nam ne dosade... |
O fazama kroz koje je grupa prolazila
Milan je imao spreman monolog: Milan: Prva ploca je bila skupljana vise od dve godine. Nismo imali sliku o sebi jer se ona stice samo na koncertima, a mi na koncerte nismo isli. Snimanje u studiju i vezbanje kod kuce su igre za malu decu, svako moze na taj nacin da uradi poneku zanimljivu pesmu. Kasnije smo se "iskristalisali" i poceli da sviramo. Po najnemogucijim mestima, u najgorim uslovima,ali postali smo svesni sta smo. Na koncertima smo dozivljavali neverovatnu usmerenost publike i to je prouzrokovalo da druga ploca bude strasno napaljena, nalozena, preforsirana. Pre trece ploce Firci je otisao u vojsku i dosao je Ivan Rankovic, koji nema Fircijevu eksplozivnost, ali ima neke drruge kvalitete. I samim tim sto smo imali novog coveka morali smo da se promenimo, jer je nas princip da uvek radimo muziku uslovljenu time kakvi se ljudi nalaze u grupi. To je nesto najvrednije kod nas jer je radimo prema nama samima. Nove pesme su mnogo stalozenije, izgradjenije, necu da kazem mirnije posto posto tu ima zestokih delova, ali su zrelije. Prosli smo prvi i drugi period napaljenosti i malo spustili tenziju, ali smo zato dobili na kvalitetu. Nismo vise toliko agresivni, sugestivniji smo. Meni taj put lici na nesto sto su prosli Stranglersi. Kod njih sve vreme postoji tenzija i ti je osecas, ali nigde nije ispoljena direktno. Mada, ja ne verujem da cemo se dugo zadrzati na ovom principu. Mislim da ce sledeca ploca biti potpuno drugacija. Jako je zanimljivo kada prolazis kroz razlicite faze. ~ Postoji li uopste faktor publike dok radite pesme? Milan: Ne znam, verovatno podsvesno. Sve moze da te dotakne podsvesno. Mi smo par tih pesama svirali na koncertima pa smo ih posle uoblicili prema tome kako smo culi da zvuce uzivo, posto je to bio jedini i najbolji nacin da prosudis kako ljudi na to reaguju i kako tebi to zvuci u celom sklopu dogadjaja. ~ Kako gledas na to sto vas ljudi u ovoj fazi porede sa Simple Minds? Milan: Za to je verovatno kriva jedna jedina pesma "Budi sam na ulici", koja je produkcijski napravljena da lici na Simple Minds. Ali nisu oni izmislili toliki prostor na gitari, glasu, bubnju. To sigurno nije samo njihovo. Mislim da je ova pesma puno zesca od bilo cega sto su Simple Minds ikada napravili. Necu sad da se hvalim, ali ozbiljno mislim. ~ Ekatarina je jos uvek lokalna grupa i to vise silom prilika jer ljudi cesto nemaju mogucnost da kupe vasu plocu. Kako to utice na koncerte? Milan: Mi smo se zapanjili jer nas ljudi primaju u nekim gradovima gde uopste nismo ocekivali da ce nas neko docekati. Narucito ovde po Srbiji. Mislili smo da je vecina ljudi samo cula za nas, eventualno videla na televiziji, ali ne zna nista vise od toga. Medjutim, publika obicno zna sve nase pesme napamet. Medjutim, nasa kuce uopste ne prati sta se desava. Smesno je da dodjemo u Skoplje, u kome nikada nije bila u prodaji ni jedna nasa ploca, i bude hiljadu ljudi na koncertu. ~ Da li se publika definitivno odlepila od toga da te gleda kao bivseg clana Sarla Akrobate? Milan: Uglavnom jeste. Ali u Ljubljani mi se desavalo da dodju neki vojnici iz Bosne i kazu: "Eeee, gde si, Sarlo!". Meni je sada sve to tako daleko. ~ Imas li potpunu satisfakciju u onome sto Ekatarina sada radi? Milan: Mi ne gazimo preko ljudi koji su u grupi. Ukoliko se nekome iz grupe ne dopada nesto sto smo napravili, onda to necemo da sviramo. Tu smo svi podjednako zastupljeni. Da sam sam, sigurno bih radio neku muziku. ~ Izlazi li iz toga da postoji apsolutno zadovoljstvo onim sto radite? Milan: Ne, apsolutno zadovoljstvo ne postoji, to je utopija. ~ U svakom slucaju, zadovoljstvo se oseca. Kao sto se na poslednjem koncertu Elektricnog Orgazma u SKC-U videlo uzivanje i publike i grupe. Milan: Oni su tvrdoglavi, "Ja sam tezak kao konj" - kaze Gile i stvarno je tezak, gura, gura i mora da uspe. To isto vazi za nas. ~ Jedna od teorija koja me dosta cudi, a cujem je od novinara, muzicara, ljudi iz publike,jeste da su tvoji tekstovi neiskreni, da ih ne dozivljavas? Da li ti je neko to vec rekao? Milan: Niko, ali tacno znam koja vrsta muzicara je to mogla da kaze. To je na neki nacin misionarski posao jer pravimo tekstove kakve niko ovde nije radio. Uvek postoje sabloni i neverovatno je koliko ljudi ne mogu da pobegnu od toga. Ne umeju da se otvore, da nesto kazu. A to je stvar maste, svi nasi tekstovi su zamisljene situacije, ili cak prave situacije koje su putem asocijacija prebacene u nove slike. ~ Sticem utisak da na Ekatarinu ne utice mnogo ono sto se desava oko vas. Recimo, ne zanima vas politika. Milan: Ima toga, ali nije izazeno na nacin Bore Djordjevica koji odmah opsuje majku svima. Kod nas to treba provaliti. Uvek smo imali takvih pesama, "Jesen" je direktno politicka, govori o tome da je sranje svuda a da to ljudima nije jasno. Sa ove ploce politicka je "Kao da je bilo nekad", ali je napravljena tako da ne vredja nicija cula. Ja ne volim kada je nesto banalno receno; to je nemogucnost, nemoc. ~ Zato verovatno nemate nijedan eksplicitno ljubavni tekst? Milan: Imamo. Na prvoj ploci "Aut", na drugoj "Oci boje meda", "Modro i zeleno", "Hodaj", od novih "Ti si sav moj bol" i "Budi sam". ~ Da li se opustate posle ploce, opada li vam tenzija? Milan: Ne, jer pesme nisu zavrsene. To je samo jedan vid kako one mogu da izgledaju. Kroz izvesno vreme, na koncertima, one ce biti sasvim drugacije. One jos imaju svoj zivot i zivece dok nam ne dosade. Onda cemo da ih promenimo. ~ Ovoga puta produkcija vam je najbolja i najvise se radilo na njoj. Cija je to odgovornost? Milan: To je vise iskustvo Caca koji nas je snimao i producirao. Lako smo snimili plocu, bez bola, svadjanja, zurbe. To mi se jos nije desilo, posto je to uvek strahovito tesko poradjanje. Uvek je neki ideal o pesmi koji imas u glavi daleko od onoga sto cujes na kraju. Cujes neki patrljak koji iskoci iz rukava i to je grozno. Ovoga puta smo se pomirili sa tim da pesme nece zvucati onako kako smo ih zamislili. Jer ni nama nije bilo jasno kako izgledaju. Cac bi nam jednostavno ponudio: Evo ovako mogu da izgledaju, mi bismo rekli: Aha, to je dobro. I uvek je bilo dobro, a mi bismo vrsili samo neke korekcije. ~ A tvoje vanredne aktivnosti kao snimanje filma "Crna Marija". Kakvi su ti izleti? Milan: Ne znam sta ce se sa tim desiti jer nisam video ni parce materijala. Ja sam samo hteo da se okusam u glumi, da vidim mogu li da budem neko ko nema veze sa mnom. ~ Glumio si i u "Tajvanskoj kanasti"... Milan: Ih, to je bilo tri i po sekunde. Ali, da objasnim, ovaj film stvarno nema veze ni sa mnom ni sa Ekatarinom. Tu sam ja neki gitarista u grrupi u kojoj sve stvari pravi glavni junak. On umire, pa ih ja onda izvlacim iz mukotrplja nekim novim pesmama. Glavni problem je sto je muzika, koju je radio Srdjan Jul, katastrofalno losa. Tekstovi i pevanje su takodje ocajni. A pevala je Snezana Jandrlic iz nekadasnjeg Suncokreta, koja ne glumi vec pozajmljuje glas Sonji Savic. U grupi su jos Cavke iz Elektricnog Orgazma, Misko Plavi iz Pedja D Boj benda, a Perva iz Duh Nibor-a svira bas. Cavke je tu genijalan, stvarno neotkrivei glumac, strasan tip. Medjutim, nadam se da necu morati da se stidim tog filma. ~ Ekatarina Velika je sve vreme van trenda, ali kako gledas na to da se sve vise svira stara muzika? Milan: Sve je to dobro jer ne postoji nista bolje, ne postoji nikakav pokret koji bi sve ujedinio. Postoji samo neki tehno iz kojeg mogu da isplivaju samo najvece vrednosti. Ali zato je tu gomila bljuzgarija tipa Depeche Mode koji vrte one masine, prave hladan zvuk i maksi-singlove koje kad slusas umires od dosade. Ima dobrih numer, na primer, Gari Njumen, pa Siouxie and the Banchees. Oni prave istu takvu muziku, ali su ostali tragovi duse. Kad vec nema originalnosti onda je bolje vratiti se unazad kao sto su svirali Partibrejkersi i kao sto je Orgazam uradio novom plocom. Djavoli me, recimo, uzasno podsecaju na Idole, to su Idoli iz one najljigavije faze Idola koja se meni nikad nije dopadala. Tu su i ovi bosanci koji su uzasno dosadni, to vec ne lici ni na sta. Imas dve struje: bosance-bosance i bosance sa plavim pramenom. To je sve jako lose. |
|
...Ja cujem kritike ploce da smo izgubili energiju. A ona je samo presla iz jednog oblika u drugi, jer rastemo, ne ostajemo isti... Moras da stojis iza toga jer si ti produzena ruka slusaoca. On mora da ima osecaj da bi svirao isto kao i ti kada bi umeo da svira. To je idealan nivo komunikacije ...Mi smo ljudi koji znaju za jadac, mi smo provalili taj osecaj... |
~ Basisti su u grupama obicno
najstaticniji clanovi. Slucaj Bojana Pecara je poseban, on jedini u grupi skace na sceni i
dize temperaturu. Tako i prica. Bojan: Kada izadju sa naseg koncerta, ljudi cesto pricaju da se tesko osecaju, ali "dobro tesko". To je zbog toga sto je nasa svirka realna. A realnost je i lepa i ruzna. Ljudi zahtevaju od muzike da ih razveseli jer dosta sanja imaju i ovako, pa, sad, kao, sta mi tu nesto ozbiljno furamo. Meni je jasno koje mesto u drustvu ima nasa muzika i od kojih je ljudi prihvacena, a koji se ljudi uopste ne bave samim sobom. ~ Za razliku od prve dve ploce, trecu sam mnogo vise morao da slusam da bi mi se pesme iskristalisale. Ona nema udarnost prethodnih. Bojan: Tako je i kad stanes ispred slike; uvek postoji stvar za koju se prvo uhvatis, ona je tvoje vezivno tkivo za srz slike. Taj udar mora da bude vrlo kvalitetan da te privuce i zadrzi. A to je samo jedna stepenica. Mozda je ranije taj prvi plan kod nas bio jaci, ali to ne znaci da nema drrugih puteva iza. Ja cujem kritike ploce da smo izgubili energiju. A ona je samo presla iz jednog oblika u drugi, jer rastemo, ne ostajemo isti, razumes. Ne mogu da se slusaju Ramones celog zivota. Ovom plocom smo u svakom pogledu posli napred. I drago mi je da trajem u svemu tome jos uvek zadovoljan. Dobijam od muzike ono sto joj dajem. ~ Kakva je uloga koncerata u celom lancu rada grupe? Bojan: To daje glavni povratni uticaj. Zbog toga muzika mora da ti se svidja jer u suprotnom lazes sebe i ne dozivljavas nista. Moras da stojis iza toga jer si ti produzena ruka slusaoca. On mora da ima osecaj da bi svirao isto kao i ti kada bi umeo da svira. To je idealan nivo komunikacije. Ja volim da sviram i tokom koncerta slusam komletnu muziku, volim kada bas ucestvuje u komletnom zvuku. Kad otkinem, to je verovatno zato sto mi se svidja kako sve funkcionise i taj osecaj radosti je najbolji na svetu. Bilo bi sjajno kada bi taj momenat mogao da se produzi, da traje stalno. Mi smo ljudi koji znaju za jadac, onako seljacki da kazem, mi smo provalili taj osecaj. Kako da ga sad bacim u zapecak i kazem - dobro, ja cu sad da idem u banku svaki dan za platu od sedam cigli. Neka, krpicu jedne farmerke dok god mogu i radicu ovo. ~ Bio si u dosta beogradskih grupa i svirao razlicitu muziku. Kako to utice na Ekatarinu? Bojan: Da bi bio pisac, prvo treba da naucis da drzis olovku. Tako sam imao zelju da upoznam instrument. Slusao sam svasta, vezbao, skidao. U grupi Mama Co Co imao sam note, partiture, svirali smo Average White Band, Stivija vondera. I to je sa tehnicke strane bilo profesionalno uradjeno. I koristilo mi je puno. Ja sam slusao i svirao Ciko Reju, Yes, Deep Purple, Slade, Sweet. Imam svoj razvojni put, veliko iskustvo i svoje mesto. Sa ove distance gledano, dago mi je sto je tako, nema trunke kajanja. A treba trajati u ovim okolnostima koje nisu sjajne. |
Petar Janjatovic, 1986: "Ljudi koji znaju za jadac." Interview. EKV Rock Special. Rock. September 1996, Belgrade, Yugoslavia.
