Lukic Communications prim.: Tekst objavljujemo u originalu, bez redakcija; EKV Web Production team i Lukic Communications ni u kojoj meri ne podrzavaju, garantuju istinitost, niti imaju bilo kakve veze sa izdavackom kucom u kojoj je clanak objavljen.
EKV vec nekoliko godina spada u
prvu YU-rokenrol ligu, iako sviraju specificnu muziku, koja nije preterano komercijalna i
– iako su im najnovija ostvarenja dikutabilne kvalitete – vrlo su popularni u
svim delovima nase zemlje, cime se moze pohvaliti tek malen broj domacih bendova. Za
razliku od toga, kritika ih ne mazi i ne pazi, a rijetko se pojavljuju i na TV-u i na
radiju; rijetko daju intervjue po novinama. Clanove ove grupe bije glas da su
nekomunikativni i prepotentni, a po nekim oni – jednostavno – smatraju drugima u
borbi za popularnost i zbog toga su ih mediji i kriticari odavno vec uzeli na zub.
Bilo kako bilo, koncertna aktivnost ostaje osnovno oruzje ove grupe a to su dokazali i nedavnim koncertom u Slavonskom Brodu. Nakon koncerta, pokusao sam i sam uvjeriti – jesu li price o njihovoj nekomunikativnosti i ratu protiv medija iole tocne. Nakon sto je Bojan (Basista EKV-a) odbio da bilo sto kaze u pravcu mog kasetofona, a zatim nestao u vidu magle ostavljajuci me pod mucnim utiskom, izbor je pao na Milana, gitaristu i frontmena benda.
| Kako ti se dopao vecerasnji ugodjaj? Milan: Ne razumem samo zasto su stajali ispred dvorane i slusali, njih ne znam koliko, zasto nisu usli? Kao sto vidis, dvorana je takva da se izvana sve dobro vidi i cuje. Milan: Malo neobicno. Neobicno? Milan: Vrlo neobicno. (Ne bi ti bilo neobicno da nemas lovu za upad –
op.aut.) Milan: Mislim da je bilo dobro, zar nije? Zvuk je bio odlican, a vidi se i da ste usvirani. Je li to sredina turneje? Milan: Ne, ovo je poslednji koncert ove jeseni. Karijeru EKV-e mnog usporedjuju s razvojnim putem Stulica i njegove Azre – prvo je bila faza originalnosti stvaranja, progresivnosti, ali i nekomercijalnosti; zatim sledi faza popularnosti kod sireg kruga publike i – konacno – sadasnja faza u kojoj i Stulic i vi trazite sebe, kao da postoji nedostatak ideja i inspiracije? Milan: (tisina) Sto kazes na to? Milan: Ne znam sta da ti odgovorim. TI si vec sve lepo smislio, ako si to vec smislio i ako ti zaista tako mislis – onda ja nemam nista vise da ti pricam. Nije da ja tako mislim… Milan: Tebe ja, u ovih pet minuta, necu uspeti da ubedim u nesto drugo; verovatno… …nije da ja tako mislim nego – kada se preslusaju sve vase ploce – stice se takav generalni utisak, razumijes? Milan: (ljutito) Ja ne mislim tako, OK? Utisak je takodjer, da na novij ploci EKV-a vlada zastrasujuci pesimizam, kao da se zelite vratiti u doba Woodstocka? Milan: Pa jel’ ti mislis da je ovo vreme optimizma? Mozda na neki nacin. Milan: Ja mislim da je ovo vreme pesimizma… Znaci, to vrijeme cini vasu novu plocu? Milan: Da, naravno. Nikad ti kritka nije ni bila bitna ili je to samo sad tako? Milan: Najvaznije mi je ono sto mi u grupi mislimo o tome, i sta misli publika; znaci – oni koji dolaze na koncerte. Oni ostali mi zaista nisu bitni s obzirom da ne ulaze u videokrug, ne vide se sa bine, a i ne cuju se, osim preko telefona… U razgovoru sa Husom iz Parnog Valjka saznao sam da su mu kritike, prije, puno pomogle da – u svom radu – izbaci sve ono sto ne valja. Milan: To je druga, to je apsolutno druga prica; to je sasvim drugi bend, druge su i kritike… Zasto vas ova mlades toliko voli? Milan: Zato sto, verovatno, imaju nesto zajednicko sa nama. Sto bi to bilo? Milan: Osecaji, naravno. Vi ste bend koji je, u Jugi, izgurao vrstu muzike koja se prije vas nedopustivo slabo kotirala i svirala, medju prvima ste stvorilli grupu u kojoj su svi clanovi u prvoj liniji, nema nikoga u sjenci? Milan: Tacno. (Ajd’ da sam i ja nesto dobro rekao – op.aut.) Milan: (poslovno) Svako daje onoliko koliko moze u datom trenutku; dakle – sve od sebe. Margita (klavijaturistica EKV-e) rekla je jednom da joj je zao sto ti nisi pravi, izraziti frontomen benda. Milan: Nesecam de da je ikad to rekla. Ja se secam. Milan: (uporno) Ja se zaista ne secam! Sto bi rekao na to da ti kazem da postajes seks-simbol? Milan: Rekao bih da si peder; sto drugo? Pitam te to samo zato jer znam dosta cura koje te bukvalno obozavaju. Milan: Nemoj sad da se izvlacis. Imam curu. Milan: Dobro.. ne znam sto da ti odgovorim, pa – rekao sam ti. Znaci ne smatras sebe seks-simbolom? Milan: Ne… Cim netko napusti bend postavlja se odmah standardno pitanje – zasto je otisao; koliko znam – vas nikad nisu pitali zasto vam odlaze bubnjari? Milan: "Ljudi dolaze; odlaze i dolaze…" Gotov citat? Milan: Jeste. Jeste li to mozda tragali za boljim bubnjarima, ili sto? Milan: Uglavnom su svi ljudi, koji su otisli iz grupe, otisli u inostranstvo da… i – sad tamo peru sudove i tako to; ha, ha, ha, ha…. Margita je gostovala na ploci "parnog Valjka"; Bojan je radio sa "Viktorijom"; Zika s "Disciplinom…"; a ti bas nesto i nisi radio sa drugima? Milan: Kako nisam?! S kim si to radio? Milan: Radio sam, svasta sam radio – snimio sam plocu grupi "Fit". Jesi li cuo za grupu "Fit"? Jesam. Ti si im bio producent… Milan: Tako je… Mislio sam ne bas na to da li si, kao gost, svirao na necijoj ploci. Milan: (kao da u sebi nabraja) .. pa onda "Gustav i njegovi dobri duhovi"… Jesi li sa njima svirao? Milan: Isto: i producent, i svirao, i pevao, i na jednoj i na drugoj ploci; onda… dobro – nije bitno sta ja radim, ovo je intervju o EKV-u; jel tako? Ovo jeste prica o EKV-u, ali i o svakom od vas posebno; tvoji drugovi iz benda, razbijezali su se okolo pa sad moram ispitivati tebe (na zalost); normalno – o onome sto je vezano za tebe. Milan: Znas sta, mi smo vrlo umorni posle ove svirke, so obzirom da je ovde bilo nekih 68° C na bini. Pocrkali smo od vrucine, video si da… Vidio sam to i prije, niste jednini. Milan: E, pa molim lepo… Koja, iz "Discipline kicme" kao tvoj bivsi bendovac, stalno te pljuje po novinama. Sto ti, iskreno, mislis o njemu? Milan: Ma, ne pljuje mene Koja. Ne znam, njegove izjave su prilicno dvosmislene i zanimlive ako se shvate kao pljuvanje… Imas li, mozda, nesto protiv njega? Milan: Ja nemam nista protiv nikoga, pravo da ti kazem. Ne druzim se s njim, ali kad god se vidimo – "toplo" se pozdravljamo (pokvarena faca) i ja stvarno nemam nista protiv coveka zvanog Koja. On je takav da mora nesto da stalno prica, da laprda, i tko ga ne poznaje – ozbiljno bi ga shvatio: na zalost… Kako ti sada, s ove vremenske distance, gledas na plocu "Samo par godina za nas"? Milan: Ova ploca je bila dosta teska, i gorka, i samo tako je i gledam. Ljudi, mozda, nisu raspolozeni da je uzmu zdravo za gotovo, bas zbog toga sto je takva; medjutim ona je odraz onoga sto mi – u bendu – mislimo u ovom nasem trenutku burnih i "svetlih" dogadjaja. Da li ste sviracki napredovali? Milan: Ne znam koliki je to napredak, to ce tek – za par godina – moci da se prica, s obzirom da to i nije tako jednostavno. Meni licno, zvuk tog albuma nije najsrecnije odabran. Na koncertu te iste pjesme zvuce neuporedivo bolje. Moza bi bilo resenje i efektnije da su slicno tako snimljene i na vinil? Milan: ne znam, jos je rano o tome da se prica. |
|
| Kako su mi pitanja za Milana ponestajala, a u dvorani su se pojavili Mariga i Zika (uja!), zahvalio sam se Milanu i skoknuo do njih. Margita je odmah, uz smijesak, pristala na razgovor – a Zika se hitro povukao, valjda koliko da nam ne smeta… | |
| Kako se osjecas kao jedna od rijetkih, uspesnih,
djevojaka u YU-rocku? Magi: S’ obzirom da ih ima dve? Tko, ti i Viktorija? Magi: (nabraja u sebi).. Ne.. Tri, ha ha..Ne znam stvarno sta da ti kazem; to je za mene isto kao da me pitas – kako se osecam kad se probudim ujutru (to bih rado radio – op.aut.) nekad dobro, nekad – odvratn! Mislis li da je rokenrol isti posao kao i svi drugi? Magi: Ne mislim… Za je tezi od ostalih? Magi: Nije tezi, lepsi je; drugacije je sve i lepse, ali drugi to apsolutno ne shvataju kao posao; eto – to je… Prije si svirala i na "tudjim" plocama a sad si se posvetila samo svom bendu? Magi: Nije, to je cisto stvar gde zivis. Kad zivis u Zagrebu onda je normalno da se ljudi mesaju; da svi sviraju jedni drugima na plocama. A u Beogradu to nije normalno u tome je stvar! Nedavno sam, ipak, svirala nesto sto odavno nisam i to sa jednom mladom grupom koja tek sprema prvu plocu. Zove se "Baby Cate". Zaboravio sam te pitati, s obzirom da si dipl. Ing. Arhitekture, kako si izabrala za svoj zivotni poziv muziku? Magi: Nisam ni birala – otisla sam jednostavno da sviram… Milan kaze da vam je ovo zadnji koncert na turneji, kud cete sada? Magi: Na odmor, na more… Zar sada? Necete slucajno spremati nove materijale? Magi: Uvek ima materijala… Kako ti gledas na vasu poslednju plocu? Magi: Ne znam; ploca je ispala onako kako je ispala, sad tu nema sta da se menja. Jedino sad, kad to sviramo uzivo, to moze nekome da se svidja ili ne svidja.. Te nove stvari daleko bole zvuce uzivo. Magi: Tako je i trebalo da bude. A kriticari pljuju li pljuju po ploci… Magi: Kriticari su budale; teske budale, zato sto se "uvlace" Koji oko njegove nove ploce. Koja pravi "uzasno dobre ploce" vec milijardama godina, a moga je slobodno da prestane da svira jos cetri godine i bilo bi kao da je uradio sve najbolje na svetu. Koja je sigurno, uradio sve dobro dosad; on nije kompromitovana licnost kao neki – i on je, eto sad "najbolji". Svejedno, nisu mu pomogli da proda ploce, razumes – pisu pogresne stvari u novinama; da pisu nesto drugo covek bu lepo imao vece tiraze i ziveo bi neuporedivo bolje. Primecujem gorcinu u tvom glasu. Koliko zna, svi su protiv vas jos od samog pocetka? Magi: Da, protiv nas su svi – nema medija na nasoj strani, nema na nasoj strani ni radija, nicega, i prakticno smo se vec i navikli na sve to. Jednostavno smatraju nas nekom polu-grupom; polu-avangardnom grupom; kriticari nam ne dolaze na koncerte iz cistog fazona sto im, kao, nismo dali besplaten karte… U poslednje se vrijeme, ipak, nesto minja – sve vise pricate za novine? Magi: Oni to odrade, onako.. ili nam smeste… ali nema veze… Kojim cete putem dalje? Magi: Jao, neznam; treba nesto da se promeni, svakako… Hoce li biti u perspektivi neki cvrsci zvuk benda? Magi: Mora da se nesto menja. Stalno se pripremamo oko toga, da li nam fali jos jedna gitara, sto ja kazem, a oni tvrde da nam treba jos jedan sinth… Ja nikako ne bih htela sinth. (Frka oko konkurencije? – op. Aut.) Mozda bi bilo bolje da se Milan posveti samo pjevanju i batali gitaru? Magi: Njemu bi, tad, bilo daleko lakse, ali bi nam onda trebala (sigurno) jos dva coveka. Gledas li ti Milana kao seks-simbola? Magi: Ja nikad, o njemu, nisam tako mislila; uvek je Boki (Bojan) bio veci macor. Bojan, jeste jedan od rijetkih domacih basista koji je totalno ravnopravan s ostalim clanovima benda? Magi: Svi smo mi u prvoj liniji benda. Htio sam reci da je karakteristicno za basiste, i bubnjare, da su u sjenci ostalih iz grupe. Magi: Nije, Boki stvarno opasno svira! Jednom si rekla da mu je mana sto malo vjezba? Magi: Nije to mana; mi oupce ne vezbamo! Vezbamo tek kad se nadjemo za snimanje ploce i pred turneju. Najvise smo vezbali u pocektu dok je Firchie bio sa nama. Zasto je Firchie otisao? Magi: Ne znam, za Fircija, bas neznam. Mogu da pretpostavim, ali ne znam za sigurno; nikad posle nismo pricali o tome. Otisao je van (u inostranstvo) i nikad se vise nije vratio. Novi bubnjar Zika je doneo i novi kvalitet, jako dobro svira. Hocu li moci pricati i sa njim. Magi: ne verujem, on nikad ne prica sa novinarima (hvala na komplimentu – op.aut.) Pukusat cu ipak, popricati malo i s njim. Magi: Probaj, bar to nista ne kosta… |
|
| Zika je na drugom kraju dvorane zaneseno buljio u strop. Doma se puno manji nego iza bubnjeva; vidno je umoran. | |
| Ziko, hpces li mi odgovoriti na par pitanja Zika: Necu. Barem na tri? Zika: Jok. Zasto? Zika: Mislim, mogu ja da pricam s tobom; onako kao covek s covekom; samo ugasi taj prokleti kasetofon! A sto ako zapamtim tvoje odgovore? Zika: Nista… Podrzavaju li te roditelji u onome sto radis, s obirom da je tvoj otac, Bora Todorovic, poznati glumac, takodjer medijska licnost? Zika: Mom starom se bas i ne svidja ono sto sviram… Jako dobro sviras za svoje godine. Koliko dnevno vezbas? Zika: Uopste ne vezbam. Tko su ti bili uzori dok si vjezbao? Zika: Samo jedan: Stuart Copeiand, bubnjar iz "Police". Ti si, ujedno, i dobar mladi glumac. Gledao sam "Bal na vodi" i svidjelo mi se kako si odigrao svoju uglogu. Zika: Meni se taj film uopste ne dopada! Koliko vrijede ovi tvoji bubnjevi? Zika: Nemam pojam, ja sam ih kupio pre sest godina a sad sam ih kupovao. Cini mi se oko 3000DM Zika: Tri hiljdarke kazes. Super! Zasto super? Zika: Da znam koliko dobijam kad ih budem prodavao. Zar odlazis iz EKV-a? Zika: Ma ne, mislim – kad zavrsim sa sviranjem bar da znam koliki kapital posedujem. Ne znam da li ces moci dobiti bas tocno tri tisuce. Zika: Lako cu za to: samo stavim svoj autogram, i to se proda samo tako; ha, ha… |
|
Zika se taman zagrejao za razgovor kad je doslo vreme da se bubanj spakuje u kombi, i ja sam tako ostao bez dragocijenog sagovornika. Kao sto i sami mozete zakljuciti, clanovi EKV-a i nisu neki pricljivi ljudi ali mi, jos uvijek, nije jasno – jeli to zato sto su zaista takvi ili zbog protesta prema svima onima koji su im tokom njihove apsolutno uspjele karijere podmetali nogu, a sada im – kad su na vrhuncu popularnosti – prilaze kao da nikad nista nije bilo. Milan i njegovi drugovi smatraju da ono, sto imas reci, trebas reci kroz svoje pjesme, svoje koncerte, i ja mislim da su u pravu – bas zato ne bih htio vise cavrljati sa njima.
I nisam peder…
Boris - Bob Tomakic
