Intervju: Milan Mladenovic.
Stvaran svet oko mene
Intervju Snezana Golubovic, iz 1986. godine

Proslog meseca iz Zagreba je stigla vest: grupi Ekatarina Velika dodeljena je nagrada Sedam sekretara SKOJ-a za postignute rezultate u oblasti muzike, uz obrazlozenje da dodeljuje za dva poslednja albuma benda. Bio je to samo jos jedan od povoda da se ponovo pomisli na njih i negde potraze junaci njihove mladosti. Sigurna sam da ce, kroz godinu dana, neki sadasnji klinci koji cupkaju, pevuse i zadovoljno podvriskuju na njihovim koncertima, govoreci o junacima svoje mladosti, pominjati i njihova imena.

 

Vise se uopste ne secam kada je pocela ta prica. Cini mi se, davno. Bilo je dosadno, obicno beogradsko vece. Nije puno obecavalo. Neko je pomenuo koncert u Pivari. Za grupu, do tada, nikada nisam cula. Zvala se Katarina II. Milan. Poceo je kao djak Gari Garince. Imao Limunovo Drvo. Bio - Sarlo. Sa svojom novosadskom vezom - Rexom - ponekad nesto snimao. "Sex Machine" na primer. Producirao Gustava i njegove dobre duhove. Posle godinu i po dana cekanja i ta ploca je izasla. Poksavao da glumi. Sviranje mu mnogo bolje ide. Jedno vreme strasno je voleo Dzoni Micel. Njena slika ga je gledala sa zida i bio je zaljubljen u nju. Junaka je imao puno - raznih. Ali, ni jedan nije bio toliko znacajan, niti toliko trajan da bi pozeleo da ga sledi, oponasa ili da se potrudi da sto vise lici na njega. "Kad sam bio klinac, junak mi je bio jedan konj koji je pobedio na nekoj cuvenoj trci, u Engleskoj. Televizija je to direktno prenosila. Ne znam, tri milje sa preponama za dvogoce, recimo. Konj se zvao Ajala - zdrebica. Crna, potpuno, stigla je prva, bez jahaca, posto je on pao negde na pola trke. Ja sam se odusevio. Imao sam sest godina i jedno godinu dana mi je bio junak". Voli Nemanju Mitrovica i njegovu zbirku proze "San o ratu". Svi Ekatarineri vole Nemanju. Ima divnih misli. Nekada je citao Aleksandra Dimu: "Jedno vreme mi je znacio Aleksandar Dima. To je bilo negde u drugom osnovne. Tada sam procitai celokupna njegova dela ispod klupe i tada sam i ocoravio, tako da sam nosio naocare zbog Aleksandra Dime, Zil Verna i tako tih ljudi. Mene razlicite stvari interesuju na kratko vreme. Uvek im nadjem zamerke. Jedan moj drug, jako dobar drug - Mici mi je poklonio knjigu "Uvod u filozofiju egzistencije", Zana Bogrea. O Hejdegeru. Kada smo Mici i ja razgovarali o nekim filozofskim pitanjima, pre par godina, meni se ucinilo da se ja potpuno slazem sa tim, medjutim kada sam uzeo da citam tu knjigu, shvatio sam da to nije to. Procitao sam prvu glavu knjige i na marginama ispisao sve sto se meni dopada i sve sa cime se slazem. Mislim da mi se cak i misljenje o nekim stvarima menja zavisno od raspolozenja. Sposoban sam da se u nekom razgovoru opredelim za suprotnu stranu, stranu coveka koji vodi razgovor samo da bi razgovor bio zivlji. Isto kao sto sad ovo pricam, a mogu nekog drugog trenutka da ispricam kako sam bio zaljubljen u ...Dzona Vejna ili kako sam uspeo da izgledam kao Dzon Vejn ili Marion Branda ili Alen Delon. Onda sam stalno terao kosu na tu stranu i ubedjivao sebe da licim na njega. Ali, to me je isto kratko drzalo. Mesec dana." Ziveo je dugo u Sarajevu. Na bilo kakvo pitanje o tom gradu najpre kaze: "Opet ista prica - Sarajevo!", a onda ponesto i isprica: "Sarajevo je verrovatno mracno uticalo na mene. Bio sam strasno ratoboran, istinoljubiv, mali, ovolicki...I stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me, naravno, mlatili, i tako sam ja dolazio kuci krvav, placuci i to trajalo tih sest, sedam godina koliko sam ziveo tamo. Imao sam tamo najboljeg druga, Amer. Zajedno smo pevali Beatles-e: "Ob-la-di ob-la-da", "Michelle, ma belle..." i takve stvari". U muzici je prosao kroz razne faze: "Kad sam bio klinac voleo sam strasno Kornalija Kovaca. On je bio...nije bio moj idol, ali cenio sam ga. Smatrao sam da radi pametne stvari. Posle toga sam voleo ove iz Deep Purple - sve zajedno, ali uvek mi je nesto smetalo. Na primer, voleo sam Roberta Planta., ali mi je smetalo to sto on stalno urla, sto malo ne proba da peva na neki drugi nacin. Pa onda, voleo sam i Led Zeppelin, ali nisam voleo kako svira Dzimi Pajdz gitaru. Nego, dopadao mi se neko drugi - Dzef Bek, na primer. Ja bih spojio njih i tu bi bili matene savrseni,onda, Stranglersi. I kod njih mi je nesto falilo. Nije mi se dopadao klavijaturista zato sto je licio na Dzona Lorda. Eto, njemu je idol bio Dzon Lord, to je i javno izjavio i svirao je isto kao on, potpuno isto. Voleo sam Yes, i Deep Purple, ali voleo sam i Sex Pistols-e... Kada se sve to spoji onda se moze videti da sve to nema nikakvog reda. Ova nasa sredina uopste nije zahvalna za tako nesto: kod nas je smesno kad si punker, kad se oznaci kao ja sam taj i taj, pripadam tu i tu, toj i toj vrsti, slusam to i to i citam ovo i ovo - to je smesno. Mada sam ja prosao kroz sve to, ali - brzo sam ukapirao da je to glupost. A opet, nikada nisam bio toliko nezadovljan sobom da pozelim da sam neko drugi. Sto ne znaci da nisam nezadovoljan sobom. Ali, to je neko drugacije nezadovoljstvo." Na koncertu YU-rock misije, na Marakani, Ekatarineri su prvi put sviali sa novim bubnjarem. Zvuk je bio haotican i te svirke se vise ne secam. Znam samo da mi je Milan, pricajuci o novom bubnjaru, rekao da strasno voli Bukovskog i stalno sa sobom nosi po neku njegovu knjigu. Intervju obavila Snazana Golubovic circa 1986.

Prekucao i poklonio Vladislav Zdravkovic. Hvala.

Vrt