Nikud ne odlazis, samo se prvi vracas u zajednicki zavicaj, gde pobednicke trube drugacije zvuce
 Milan
Mladenovic |
Smrt je opet pokazala najvise ukusa. Ume da izabere. Nama koji privremeno
ostajemo, nema druge no da podelimo onu istu vrstu tuge i nemoci koja nas je sve jednom
naterala da potrazimo kroz rokenrol svoj drugaciji put ka zivotu ili umetnosti. Pesme su, to nikako da naucimo, da se pevaju a ne zive. Ali, suvise kratko traju da bi se samo pevale. Mozda smo svi mi u velikoj zabuni da se svet, ovakak kakav je, uopste moze menjati, pogotovo ne do kraja pseme. Nemocu se mozda stvatrno i ne moze postici. Ali za tim nemogucim se moze, ponekad i mora zudeti. U tih nekoliko dosudjenih godina za nas, tvoj deo nemoguceg preselio si u prostor za koji si verovao da je zemlja za sve nas i zemlja za sve nase ljude na nacin koji te uvek izdvaja. U azbuci B i V suseduju. U taj mali prostor smestio si bit svoje poetike od zapravo jednog glagola sa razlicitim slovima, a istim znacenjem. Boleti i Voleti. Tu je stao veliki grad, ogromna samoca, stalna sumnja, slovenska romantika i balkanska strast, prkosni mlad covek koji bi da bude izvan krda, bivsa i ova otadzbina, ta talentovana novotalasna generacija sa kraja pedesetih i svi ovi klinci koji su tokom poslednjih desetak godina u tbom primeru pronasli i svoj razlog za rokenrol. Nedostojno je reci da si Ti neobican covek - glas i urbani autor sa pesmama koje su veoma licile na nas udes. Ti si ono znacajnije: castan primer i nas umetnik koga se nikad necemo stideti u ovoj stvari. A to, nije odlika malih i slabih. Valjalo je ustati s vetrom uz lice, i boriti se muzikom koja nije bezbrizna i bezazlena. Valjalo je podmetnuti ime i obraz. Sada kada Ti to malo znaci, budi siguran da smo ponosni sto si smeo, umeo, i hodao sa druge strane ovog loseg doba. Znas, covek je upravo covek zbog svoje iskonske potrebe da ide dalje, da nisti granice i sva ogranicenja koja degradiraju. Covek, pogotovo ako je u umetnosti, bi da uvek osvaja, da vecno preispituje i uzdize jedan unutrasnji nemir. Nemir kao mogucnost za osvajanje slobode. U potrazi za tom slobodom, oslobodio si energiju koja je ostavila dubok trag i motivisala ka boljem. Cudo te energije raznosice jos dugo robinzoni ovdasnjeg rokenrola. Jesen je ali drugacija od one u Tvojoj pesmi. Jesen u kojoj si zaustavljen, jesen u kojoj si pokusao i jesen u kojoj se razdvajamo. U ime onih koje si znao, sa kojima si delio zrnevlje zadovoljstva i okean zajednickih poraza, u ime nasih rasutih dukata, u ime Sube iz Brazila, Teda coveka iz Australije, Bojana, Koje i Rase iz Londona, Fircija i Marine iz Njujorka, Masima iz Pule, Sneske iz Frankfurta, Drazena iz Zagreba, one devojke iz Sarajeva koja ti je na koricama knjige zapisala "Verovacu ti dok god budes ziveo i pevao", u ime Sarla Akrobate, Katarine II, Ekatarine Velike, Rimtuti Tukija, u ime one Jugoslavije koju si voleo i koja je znala da ti uzvrati i u ime ovog pretuznog zbora, ovlascen sam da kazem: Dovidjenja, nas Milane! |
